Interactive Coloring

drag iconDrag any color from the left toolbar to an area or text in the page. A blue outline will indicate a droppable element.

drag iconOn mobile, wait a tiny bit until you drag the color drop.

Одлазак у Норвешку – покушај објективног приказа

Пре читања текста, скренуо бих пажњу да је ово један од текстова који не говоре 100% афирмативно о доласку и животу у Норвешкој. И да сам имао ово предзнање, вероватно бих се поново одлучио да пробам тај живот у иностранству, али свакако бих му другачије приступио и неке ствари би ми биле јасније. Овај текст нема за циљ да иког одврати од одласка у иностранство, већ је покушај објективог приказа Норвешке и живота у њој из очију једног Србина.

Идеја о доласку

Kurir o NorveskojПрво заборавите све што сте прочитали у домаћим (балканским) таблоидима. Бомбастични наслови о Норвешкој као обећаној земљи са платама које крећу од 5.000 €, па на више. Сви знамо да је циљ таквих писања диверзија, скретање пажње јавног мњења на теме које се не тичу дневне политике, закаснелих плата, незапослености и опијање народа идејом о одласку из земље како не би мислили о томе шта се дешава у садашњости, која је далеко од идиле. Оно што нећете прочитати у медијима јесте да је, на пример, млеко у Норвешкој 2008. године коштало 8 круна, а данас кошта 16. При том, плате јесу веће (за рецимо 10-20%), али нису дупло веће. Исти је случај са ценама хлеба, горива, станарине… Плата од 23.000 круна (око 2.400€) се сматра добром платом. (овај текст писан је у мају 2016. године) То је рецимо плата једног техничара, монтера, занатлије, зидара. Цена пристојног стана је око 10.000 круна, месечни трошкови становања од 500-2.500 (зависно од тога шта је укључено у станарину), вртић за једно дете кошта 2.500 круна, а на храну једна породица од 3-4 члана потроши месечно минимум 4.500 круна (подразумева се да на трпези не буде сваки дан месо, да није сваки дан у фрижидеру квалитетно суво месо, качкаваљи, сиреви, да се не купују најскупље, тј. најквалитетније воћке… дакле, једна крајње рационална исхрана. Такође, не рачунајте да ћете у кући увек имати сокова, слаткиша и сличних прехрамбених производа. Горње границе нема, на храну можете да потрошите онолико колики су ваши захтеви за квалитетном исхраном.
Из наведених бројки се закључује, да једна четворочлана породица може пристојно да живи од једне „добре“ плате. Да ли ће се и колико трошити новца на облачење, рекреацију, опремање стана… зависи пре свега од вештине распоређивања „добре“ плате на текуће трошкове. Од регреса може да се одвоји за пут до завичаја, али на реновирање куће у селу, стана, издржавање старих родитеља, чашћавање пријатеља по кафанама и слично, најбоље да не рачунате, док сте на режиму једне „добре“ норвешке плате.

Тек када се и други супружник запосли (статистички гледано за то је обично потребно од 1-2 године), можете да се мало опустите и да размишљате о штедњи за учешће за кредит и куповину стана у Норвешкој, путовању код рођака у Канаду и слично. Уз мало среће, рационалну потрошњу, мало одрицања… постоји шанса да након 3-4 године уђете у свој стан, тј. да не плаћате више кирију, већ рату за кредит која често буде чак нешто већа од кирије коју сте до јуче плаћали (од 10-20% зависи од апетита приликом куповине стана).

udi 1 Па да сумирам овај свеобухватни увод. Једна породица са 3-4 члана, може реално да очекује да у првих 5 година живота и рада у Норвешкој, врати дугове који су били нужни за сам одлазак у Норвешку, добије кредит и купи своју некретнину, можда купи и ауто, нема значајну уштеђевину након куповине стана и све то наравно уз штедњу и одрицање. Овако нешто је, наравно, на Балкану готово незамисливо, али је и даље далеко од таблоидних наслова о животу у Норвешкој. С тога, саветујем добро одмеравање по принципу три пут мери, једном сеци, пре одлуке за паковање кофера.

 

Повод за одлазак

Повода за одлазак наших људи из земље има разних. Навешћу неке за које сам до сада чуо:

  • Посао – годинама су без стабилног посла, па одлучују да се опробају у другој земљи.
  • Бољи посао – имају посао, али хоће боље (бољи однос послодавца, боље радно време, годишњи одмор…)
  • Више новца – имају посао, али никад довољно новца.
  • Боља перспектива за децу – упознао сам не мало породица, где су се родитељи и поред одличних примања у Србији, одлучили да се преселе у Норвешку са идејом да своју децу одгајају у систему који је, по њиховом мишљењу, бољи од нашег (овде пре свега мисле на систем вредности, моралне вредности, тровање медијима, осиромашеним уранијумом, здравствену заштиту, школски систем…).
  • Авантура – пружила им се шанса да раде у Норвешкој, па су без идеја, планова, познавања језика… решили да пробају живот у иностранству. За такве је свеједно да ли иду у Норвешку или Бангладеш, докле год нема ризика да ће се кући вратити краћих рукава. Све остало није важно.
  • Студирање – Норвешка стипендира постдипломске студије. Неки долазе са идејом да се „снађу“ и остану по завршетку студија, а неки Норвешку виде само као пролазну станицу и значајну ставку у биографији.
  • И наравно љубав – има и оних који у Норвешку долазе након што негде у свету упознају Норвежане или Норвежанке, па као логичан наставак везе и упловљавања у мирне воде бирају Норвешку.

Списак разлога је, наравно, неисцрпан, али једно је заједничко за све. У Норвешку крећу углавном у стању заљубљености у Норвешку. Као заљубљени адолесценти, идеализују своју симпатију и шта год да виде или чују о новој земљи, чини им се бајно, а слепи су за све оно што не пристоји њиховој новој симпатији. Да не буде забуне, ове тврдње наводим полазећи од свог случаја. Ни сам у томе нисам изузет.

 

Одлучили сте се да пробате да нађете посао у Норвешкој. Шта даље?

Добри примери:

  • udiПрочитати интернет уздуж и попреко, на српском, на енглеском, ко може и на норвешком.
  • Добро проценити да ли вештина, занат, струка, специјализација… коју поседујете има потенцијал и може да вас доведе до запослења у Норвешкој. При том имајте у виду следеће (нарочито се односи на оне који игром судбине нису дошли до пасоша неке од земаља ЕУ, дакле Србија, Црна Гора, Босна и Херцеговина, Македонија и сл.): можете да будете најбољи пекар у Србији, у Норвешкој нећете моћи да добијете радну дозволу да радите као пекар, ако за то немате формално образовање, односно диплому школе. Погледати део о добијању радне дозволе. www.udi.no
  • Проверите да ли можете да радите у тој струци без познавања норвешког језика, тј. да ли ће вам познавање енглеског бити довољан услов за запослење. Ако неће…
  • …упишите се у школу језика и учите норвешки. Ово је тачка ломљења. Када се први пут сретнете са норвешким језиком мислићете да је тај језик немогуће научити. Наравно, као и сваки други језик се научи. И ево примера: у Ослу готово да нема апотеке где не ради неко од наших фармацеута. Ланац апотека у Норвешкој, тренутно има сарадњу са једном школом језика у Србији и када им треба нових радника, позову ту школу, она им припреми кандидате и разговоре за посао обављају у Београду. То је за њих врло практично. Прво много им је јефтиније, јер не морају да плаћају авио карте и смештај за кандидате, а уз то се и лепо проведу у српској престоници, те споје лепо и корисно. Познајем неке од тих који су на тај начин дошли, језик су учили око 2 године. Кад смо већ код фармацеута, напомињем и да има примера који су у Србији научили језик, па били на летњим школама језика у Норвешкој, па су сами конкурисали и дошли до посла. Дакле, поменута школа језика нема монопол на запошљавање фармацеута. За њих је то само први корак, касније их чека полагање државног испита у Норвешкој, који је услов за добијање оне „добре“ (можда мало веће) плате.
  • Научили сте језик (а рецимо нисте фармацеут) имате могућност да шаљете хиљаде биографија на разне конкурсе које ћете наћи на www.finn.no/jobb или да исте биографије одштампате и идете од фирме до фирме нудећи се. У оба случаја су вам шансе сличне. Ако немате струку која се тражи, односно, ако ваша биографија садржајем не заинтересује послодавца, никаква вајда што ћете је спаковати у кокосов орах и однети је на руке кадровској служби предузећа. Рачунајте да је огромна навала на Норвешку и да нису само Срби ти који тамо хрле. У Норвешкој живе људи буквално из целог света, а у њу посебно желе они из сиромашних крајева, а таквих је много више него богатих. Ако пак својим образовањем и искуством нудите нешто посебно, нешто што послодавцу веома треба, може се десити да вам плате пут да бисте дошли на разговор, да вас приме и понуде вам сву потребну помоћ да започнете живот у Норвешкој. Такви случајеви су у мањини. То су на пример кардио-хирурзи, искусни електро-инжењери и сл.
  • После дужег времена (годину, две) захваљујући упорном раду, учењу језика, слањем биографија… добијате понуду за посао! Опет се враћам на бурек! Ако сте добили понуду да радите као пекар, а немате диплому пекарске школе, нећете добити радну дозволу (важи за оне који немају ЕУ пасош). Но да наставимо: рецимо да се понуда за посао поклапа са формалним образовањем. Најбржи начин да предате документа за радну дозволу, јесте да то урадите из Норвешке у некој од канцеларија за странце www.udi.no. Обрада вашег случаја кошта око 400€, без обзира на то да ли ћете добити дозволу или не. Том приликом, између осталог, треба да предате понуду за посао попуњену на званичном формулару канцеларије за странце (UDI). Дакле, то што вам је нека фирма у мејлу послала понуду за посао (што је обично случај), треба да се преточи у поменути формулар, потпише и евентуално печатира. Такође, прилажете и оригинал дипломе школе на увид и превод на енглески или норвешки. Ове документе сам навео чисто да имате у виду колико је значајно да се понуда за посао и школа поклапају. На основу тога се добија радна дозвола. Дипломе вечерњих школа, радничких универзитета могу да прођу, али било је и случајева да је иста диплома истог радничког универзитета у једном случају прихваћена, а у другом одбијена. И ето првог разбијања предрасуде како је у Норвешкој беспрекорно уређен систем. Као и у свакој земљи, бирократија може исте ствари да тумачи на различите начине, зависно од тога ко обрађује случај. Не бих да мрачим и подвлачим да овакви случајеви нису чести, али знам да су се десили, па је важно поменути.
  • Послушали сте савет и предали документа за радну дозволу у Норвешкој. Ако не познајете никога, што је чешћи случај, преноћиште налазите у хостелу, јер је хотел прескуп. У Ослу, најјефтинији хостел кошта око 200 круна на дан (око 20€). Када предате документа, чека се од 2 до 8 недеља. Тако кажу на шалтеру. Случајеви се обично решавају за око 4 недеље. За то време кажу да не сме да се излази из земље (Норвешке), послодавац вам обично неће дозволити да радите док званично не добијете радну дозволу, тако да се налазите у „вакууму“. Дани пролазе као године, трошите новац који сте понели са собом, све вам делује прескупо, храните се тек колико да одржите виталне функције, кад кад једете неумерено на нервној бази… и чекате. Онда се сетите да у Ослу постоји српска православна црква, па одете на литургију, између осталог у нади да ћете упознати мало наших људи од којих ћете извући неке вама значајне информације. Онда схватате да су они, махом, одавно ту и да појма немају какве су процедуре за добијање радне дозволе, да ли може да се убрза, да не могу да вам нађу неки послић док не почнете да радите… и враћате се у хостел и настављате да чекате. Негде, набасате на информацију да би било добро после две недеље писати мејл или чак отићи до канцеларије за странце и питати како напредује случај, јер је могуће да је он већ обрађен, али вам нису послали. Е то сте добро чули. После две недеље, обавезно их подсетите да чекате и питајте како напредује ваш случај. Мени се десило да сам за продужење радне дозволе чекао више од два месеца, а случај је био решен после 8 дана од предавања докумената. Кратак резиме: предате документа у Норвешкој, да бисте брже дошли до радне дозволе, морате да чекате у Норвешкој, залихе цуре, не може да се ради на црно, прихода нема, само расхода, помоћи нема ни од кога, само чекање. Е то треба издржати. Крај ове етапе је углавном са срећним завршетком, али као што рекох не постоје гаранције да ће тако бити. И наравно, може бити значајно у оном чекању после десетак дана, две недеље замолити послодавца да контактира канцеларију за странце, јер ће сигурно бити радије саслушан него ви, а могуће је и да ће то убрзати случај. Опет, без гаранције.
  • Једна од пречица (побројано је на још једном месту у тексту, али није згоре да се нађе и два пута, јер може да буде од великог значаја): приликом предаје докумената за радну дозволу, потребно је доставити и доказ о томе да имате где да живите. У идеалном случају то је уговор за изнајмљивање стана између вас и станодавца. Пошто сте још увек у хостелу, проблем можете да решите на следећи начин. Приликом посета цркви или неким другим дружењима Срба у Ослу потребно је да задобијете нечије поверење. Тај неко (ко овде већ дуго живи и има купљен стан или уговор о закупу) може да вам да копију свој уговора (о куповини или најму) и да вам напише и потпише сагласност да живите код њега док се не снађете. Наравно, ви ћете и даље живети у хостелу или се већ некако сналазити, али треба вам адреса где ће да вам стиже пошта и треба вам тај доказ о становању да бисте могли да предате захтев за радну дозволу. Не заборавите да свом новом пријатељу кажете да стави ваше име на поштанско сандуче и повремено проверавајте да ли има нове поште. Радна дозвола ће вам стићи на ту адресу.
  • Finn - cene stanovaДобили сте радну дозволу, почињете да радите. И даље живите у хостелу, треба вам стан. Рекли смо да сте сами у Норвешкој, дакле морате сами наћи стан, сами га плаћати, сами погаћати… Тражење стана за издавање је стресно чак и онима који неколико година живе у Норвешкој, па хоће да промене стан. Процедура је следећа: опет на сајту www.finn.no тражите станове који су вам прихватљиви са ценом, пре свега. Гледате да буду како тако повезани превозом, да бисте могли да идете на посао, да буду близу посла… Изаберете стан који вам се допада, а онда треба да се обратите мејлом станодавцу и да тражите сагласност да присуствујете разгледању стана које је он већ заказао на истом огласу. У том свом обраћању треба да га убедите да сте ви поштени, да имате сталан посао, тј. стабилне приходе и да ћете редовно плаћати станарину, да немате кућне љубимце, јер су они махом непожељни у становима који се издају. Добро је ако пишете и причате норвешки. Већ са енглеским је нешто теже, али наравно не и немогуће. Одлазите на разгледање стана, а тамо затичете у тих сат времена још 15 интересената. Од тога 7 се изјасне као заинтересовани и пријаве се да хоће да изнајме стан. Након тога, када сви оду, власници одлучују коме ће издати стан. При том нису у обавези да га иком издају, ако им се нико не свиди. И оно што је веома важно код изнајмљивања је депозит. Најчешће се траже 3 кирије депозита, веома ретко 2. То значи да пре уласка у стан, под условом да будете изабрани, треба да имате 3-4 станарине. Данас (средином 2016.) пристојан стан у који можете да доведете супружника и децу, кошта најмање 10.000 круна. Даља математика је јасна. Оно што може да буде олакшавајућа околност, јесте да фирма за коју почињете да радите, пристане да буде гарант депозита, премда станодавци највише воле да виде новац на депозитном рачуну. У том смислу, треба да имате у виду да је најједноставније појавити се у Норвешкој са око 5.000 – 6.000€.
  • У међувремену борите се да се процедура добијања радне дозволе приведе крају што пре, јер тек тада добијате норвешки идентификациони број (нешко као код наш ЈМБГ). Тек кад имате тај број, имате право да отворите рачун у банци. А то вам опет треба да бисте добили плату, јер плату у кешу нећете добити.
  • Леже прва плата.
  • Е сад сте мало одахнули и полако планирате како и када да доведете породицу.

 

Лоши примери:

  • Скулптор Бруно Каталано – празнина коју осећа човек који одлази из своје земље

    Отишао сам до локалног кафића, као и сваки дан да попијем кафу са другарима. Тамо на столу затичем новине и читам како у Норвешкој има посла на све стране, плате су 5.000€ за просте послове, социјални програми… ма само да пређете границу и тамо је канцеларија за запошљавање и ви кажете шта хоћете да радите и за које паре.

  • Остављате другаре да пију кафу, пакујете ствари, пасош, свраћате до златаре продајете бурме, бакин брош из времена династије Обреновић и прадедину Карађорђеву звезду са мачевима за храброст са Солунског фронта. Узимате за то око 2.000€ и крећете пут Норвешке.
  • Не знате да постоји аутобус који кошта 100€ до Осла, не знате да се карте за авион резервишу доста унапред како их не бисте плаћали прескупо… идете право на шалтер и као да купујете аутобуску карту за Мрчајевце кажете: „Дајте ми једну карту у једном правцу до Осла, првим следећим летом“. Плаћате карту 500€ (уместо 70€ за оне који резервишу на време и лове повољне летове) и крећете у непознато.
  • Долазите на аеродром, прво вас стављају под скенер, јер имате карту у једном правцу. Лажете да имате пријатеље, да сте дошли на одмор, туристички… и уколико имате среће да прођете све то стижете у Осло. Али тамо нема канцеларије за запошљавање где се посао добија на добар дан.
  • Хоћете да стигнете до Осла и хватате први воз „Flytoget“ – ух ово баш личи на неки воз што вози са аеродрома до града. Плаћате карту 170 круна, уместо 90 да сте ишли обичним возом, јер изабрали сте брзи воз, који саобраћа свега 5 минута брже од регуларног, али иде на сваких 20 минута.
  • Стижете у Осло и ако будете имали среће, завршавате у оном хостелу. Тамо, уморни од пута, збуњени, јер вас нико није дочекао, седате за рачунар и почињете да читате форуме и разне текстове о доласку у Норвешку, али сад је већ касно. Већ сте „пукли“ 700€, од оних 2.000€. У сну вам се јавља прадеда, пита: „Где ми је Карађорђева звезда са мачевима?“ Будите се у зноју, а онда не можете да заспите, јер у соби са 15 кревета, њих 5 хрче.
  • Сутрадан крећете до цркве, покушавате да контактирате локалну заједницу, али касно сазнајете да у Норвешкој нема посла на црно, нема „нешто да се радне“, онда будете љути на Србе који тамо живе, јер мислите да неће да вам помогну. Говорим у своје име: да може тако лако да се нађе „неки“ посао, „било шта“ и сл. прво бих у Осло довукао свог брата који има младу жену и малу бебу и посао у кафићу за 20.000 динара. Не бих чекао неког из хостела да ме пита да му нађем „неки“ „било какав“ посао. Апелујем да се не љутите на наше сународнике. За овакву ситуацију криви сте сами.

Овај последњи део је мало „накићен“ са идејом да вам представим шта све лоше може да се деси. Сигурно је да има и јако лепих прича, срећних крајева, али треба имати у виду да је за то потребан и један џак среће.

И за крај да се вратим на прву тачку: прочитати интернет уздуж и попреко.

 

Шта очекивати од локалне заједнице Срба?

Већ сам поменуо у тексту, озбиљније савете у вези са процедурама око добијања дозволе и слично, најбоље не рачунајте. Новац – па то се подразумева, не тражите никако. Знате и сами да је дијаспора до сада толико пута изварана, да више ни сама себи не верује. Смештај, новац, одећа, обућа… на све ово најбоље не рачунајте. Било је случајева да се понуди и понеки конак, оброк… али то није правило, већ издвојен случај. Наша заједница још увек није толико добро организована да има организован прихват за људе који траже посао или су га већ нашли.

Но, шта је реално очекивати:

  • Људи који су од скора ту, могу евентуално да буду добар ослонац за информације о процедури.
  • Мобилни телефон – да бисте покренули припејд картицу за мобилни, морате да имате норвешки идентификациони број. Дакле, треба вам неко ко ће на своје име да покрене картицу.
  • Приликом предаје докумената за радну дозволу, треба да се преда и доказ о решеном стамбеном питању. То је у идеалном случају уговор о закупу стана на 3 године (то је типски уговор и може се раскинути после годину дана, са најавом од 3 месеца унапред). Пошто приликом предаје захтева за радну дозволу ви још увек живите у хостелу, а о најму стана ни не размишљате док не добијете радну дозволу, онда решење може бити следеће. Довољно је да вам неко од наших напише изјаву у којој каже да вас прихвата да живите на тој и тој адреси док се не снађете и не изнајмите свој стан. Изјава се потпише, добро је приложити и копију пасоша потписника изјаве уз то и наравно уговор о закупу стана потписника, тј. стана у коме ћете живети о његовом трошку. Тада, тај неко треба да на своје сандуче стави ваше име и презиме, јер ће вам ту стићи потврда о дозволи, картица из банке, шифре… све оно што вам је потребно да започнете живот у Норвешкој. Ово је само питање добре воље и поверења. Има људи који ни ово неће пристати из предострожности. И за њих имајте разумевања. Све ово наравно не значи да ћете ви некоме да се уселите у стан, већ само формално се пријављујете да ту живите, а сналазите се како занте.
  • Налажење стана. Наши људи вас евентуално могу повезати са неким који издају стан, а који би вам изашли у сусрет да не морате одмах да дате депозит или бар не цео депозит. Оваквих станодаваца међу нашим људима није много, али можете пробати.
  • Практичне информације:
  •   Где су јефтине намирице, смештај?
  •   Где су и када окупљања наших људи? Постоји могућност да тамо наиђете на људе из ваше струке и да питате конкретна питања везано за запослење у тој струци. Уопште дружење са нашим људима, може да вам олакша почетак живота у Норвешкој, а касније да га учини лепшим и забавнијим. Многи долазе са предрасудама и са ставом да су побегли из Србије, те да треба да побегну од Срба генерално. Ово је велика заблуда, јер у туђини нико вам неће помоћи колико наши људи, јер су и сами у туђини и некад били у вашој кожи. То наравно не важи за све и наравно да има и домаћег становништва које може да вам буде већи брат од рођеног брата. Али препорука је да не избегавате наше људе.
  •   Где и како да набавите бесплатан намештај и покућство?

 

10 thoughts on “Одлазак у Норвешку – покушај објективног приказа”

  1. Ovo je jedan od boljih i iskrenijih tekstova i obavestenja (generalno ) o tome sta mozete da ocekujete prilikom dolaska u Norvesku u cilju ostajanja i rada u Norveskoj. Moram , istini za volju reci da sam ja licno imao laksi put ali generalno je sve kao u tekstu jer znam mnogo primera koji su upravo takav put prosli. Zaista je vazno strpljenje i puno volje da se sve izdrzi ali na kraju se isplati !

    1. Ma nista ovde nije bajkovito i zato ko moze neka se drzi Srbije.Prvo mislim na mentalitet,otudjenost prvo od sopsvene dece pa nadalje i urodjno nepoverenje….nekad mi cak i smesno.Sto bi jedan moj prijatelj,koji 25 god zivi ovde rekao—-„niti ja nekog interesujem niti mene neko intereuje“.A onda se norvezani pitaju zasto su usamljeni i grade milion starackih domova?! Pa jasno,ni sopstvena ih deca nece.Depresija vlada…

      1. Moguce je da gresim…ali iz mog iskustva i ono sto vidim,je tako.Fali im „ljudi“.Ipak je ovo daleki Sever,hladno sve pa i ljudi hladni.Ne svidja mi se.

  2. Odlican tekst. Licno nisam bas sve ovo iskusio, firma je resavala birokratiju, ali sam upoznat sa problemima. Jedino bih skrenuo paznju na informaciju u vezi pripejd kartice. To nije tacno, prvog dana sam kupio karticu, potreban je samo pasos. Kartica nije mnogo bitna stavka ali kada je vec ostatak teksta 100% tacan, neka bude i ovo. ALI!!! Moze samo jedan broj.

  3. Нисам спавао у хостелу, али сам до првог стана променио 5 смештаја у року од 3-4 недеље, и морам да напоменем да је ту било наших људи Срба који су ми помогли око смештаја и постали смо велики пријатељи, такође спавао сам и код једног Норвежанина познаника који такође није хтео да узме ни круну за недељу дана смештаја. Све у свему текст Бојана Ракоњца је сурово реалан и треба да га прочита свако ко се упути у Норвешку. Ствари које се пласирају путем медија у Србији око доласка су наравно превише улепшане и често неистините.

  4. Ali i dalje ostaje pitanje, sto se svi ne vratite kad je tako lose i tesko ? Sto niste odustali u toku borbe za ostanak kad je bilo tako tesko ? Nije tek tako receno, bezi od svojih i skloni se sto dalje. Ali ovakvi tekstovi i stavovi i daju snagu da se ostane uporan i da se uspe, u inat svojima. Poznato je da Srbi imaju jednu opasnu osobinu, a to je inat, samo treba naci nacin da se probudi. Zato braco i sestre, hvala vam za to sto stvarate inat !

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *