Interactive Coloring

drag iconDrag any color from the left toolbar to an area or text in the page. A blue outline will indicate a droppable element.

drag iconOn mobile, wait a tiny bit until you drag the color drop.

Организоване преваре на рачун радника

Свако ко је икада покушао да нађе посао у иностранству, морао је да наиђе на гомилу такозваних „агенција за регрутацију“. Фантомске, непостојеће агенције које остављају своје огласе у новинама, на интернету, бандерама… Када их позовете, чујете како су услови фантастични, плата никад боља, радно време 8 сати и ко зна шта још. „Аха, добро. Како да се пријавим, шта ми треба од докумената, диплома, биографија?“ Ништа то не треба, треба само да се пошаље пасош (или копија пасоша) и 10 – 20 – 30 – 50 – 100 € зависно од тога колико су ти олоши смели да траже. То се наравно шаље поштом, у коверти и одлази без трага. За такве смо довољно искусни да не наседнемо, али оно што се нама десило је једна озбиљна, организована превара, која нажалост и даље траје.

IMG_4087Негде на пролеће 2012. године фирма по имену GoEuropeGo, почела је масовније да регрутује раднике за рад у Норвешкој на пословима везаним за изградњу, унапређење и одржавање мреже у мобилној телефонији. Ангажовани су инжењери, техничари, монтери, магационери и прости физички радници. У јеку радова крајем 2012. било је око 50 запослених. Процес регрутације иде тако што се на њиховом сајту направи профил, а затим остави биографија са пратећом документацијом. Када се укаже потреба или када се на основу посебне препоруке већ запослених закаже састанак, одлази се у просторије агенције у улицу Владимира Поповића 6, на Новом Београду. На састанку се разговара о претходном искуству, проверава се знање енглеског језика, утврђује се да ли је кандидат подобан… све изгледа сасвим исправно, организовано, транспарентно, поштено. Ко буде изабран, благовремено буде обавештен о поласку и одлази на рад у Норвешку. Од агенције се добија на зајам авионска карта и аванс од 1000€ који се кроз наредне три зараде одбија у једнаким ратама. И то делује сасвим поштено, за разлику од ситних превараната који траже новац само за обраду података. Овима, дакле, нисмо морали да дамо ни динар, а чак смо добили и аванс.

Када је фирма у Норвешкој, која се такође звала GoEuropeGo, званично прогласила банкрот, наша борба за новац који смо зарадили и сарадња са синдикатом била је у јеку. Тада смо дошли до информације да та фирма заправо није ни имала лиценцу да ради у овој бранши у наредној 2013. години, па је све што се догодило почело да добија неки смисао.

IMG_4502Последња плата коју смо добили била је плата за септембар 2012. Платна динамика је била 20. у месецу за претходни месец. Дакле, тај новац смо добили 20. октобра. Зашто ово истичем? Договор је био да се ради до 19.12.2012. и да се након тога иде на колективни одмор у Србију до 9.1.2013. То смо се договорили још у окотобру, јер требало је купити карте на време. Негде пре него што ће доћи следећа плата 20.11.2012. добили смо обрачуне где су нам прековремени сати били десетковани. Овде је важно напоменути да су у фирми осим директора, сви били Срби. Дакле, те наше прековремне сате, десетковао је Србин који је био на месту главног инжењера, а све по налогу стварног власника фирме у Норвешкој и фирми (множина: фирми) у Србији који се ни на једном документу не помиње као власник или чак запослени. Он је такође Норвежанин, али о њему мало касније. И тако десеткована плата, почела је да касни, и касни и за тили час, ето децембра. Дакле, захваљујући платној динамици, сви смо имали по два месеца нарађена, а неплаћена, без идеје када ћемо добити новац. Да би смирио страсти, власник из сенке, организје скајп састанак са запосленима. У том тренутку био је у Пољској, на новом сличном пројекту. Оправдање за кашњење плате, нашли су у новом пројекту у Пољској за који је требало уложити пуно новца. Да његова глупост буде већа, уместо да прича о закаснелим зарадама, он је причао о пројекту у Пољској и апеловао на људе да део пређе у Пољску, јер тамо има много више посла, а у Норвешкој инетнзитет посла полако опада. IMG_4687На питање шта је са новцем, хладно је слагао да је плата уплаћена и да ће лећи колико наредни дан. Пошто смо сви имали уговор у коме јасно пише да се послови обављају у Норвешкој и да уколико фирма нема посла за запосленог она и је и даље у обавези да плаћа плату, нико у том тренутку није пристао да иде у Пољску. Још пре тог фамозног састанка, ја сам се обратио синдикату наше бранше у Ослу. Објаснио сам што сам боље могао шта се то дешава, пошто људи из сидиката до тада нису имали сличан случај. Да не би и сами били исхитрени, уредно смо се чули сваки дан и обавештавао сам их о текућим дешвањима у фирми. Након што су пробијени сви рокови за исплату октобарске десетковане плате, синдикат нам је предложио да ступимо у штрајк. Исти тај синдикат нам је до тог тренутка саветовао да нипошто не смемо да престајемо са радом, јер би то могао да буде разлог да ми сами будемо окривљени, али када су проценили да имамо основа за штрајк, то су нам и предложили. Сутрадан смо дошли у просторије фирме, дошли су и људи из синдиката, а довели су са собом и новинаре. Вест је објављена у пар дневних новина и на њиховим сајтовима. Сутрадан, добили смо своје октобарске десетковане плате. То је већ био 12.12.2012. Дакле, да није било синдиката, штрајка, наше борбе и јединства у њој, врло брзо би дошао и 19.12.2012. тј. крај нашег ангажмана за ту годину, а оно што су само власник и њему блиски знали и крај постојања фирме, и ми бисмо фактички остали ускраћени за непуне три плате. То је заправо и био план власника. Можда гледано из очију хиљада радника у Србији који месецима, па и годинама не примају плате ово наше јадиковање изгледа

Terje Skog (десно) - на годишњој скупштини синдиката, приликом предаје дужности по истеку мандата добио је поклон од бивших радника фирме GoEuropeGo

Terje Skog (десно) – на годишњој скупштини синдиката, приликом предаје дужности по истеку мандата, добио је поклон од бивших радника фирме GoEuropeGo

неумесно, али треба имати у виду следеће. Те непуне три плате треба помножити са 50 запослених, па онда са 2400€ (колико је отприлике била просечна зарада) и тако се лако дође до више од 300.000€! Ми то овима нисмо хтели да опростимо, већ смо наставили борбу. Њихов план био је добар. На Никољдан 2012. су готово сви по плану отишли на одмор у Србију. Ја сам по свом плану остао у Ослу, што ми је дало и могућност да наставим да се састајем са сидникатом и да видимо шта нам даље ваља чинити. Под мудрим вођством људи из синдиката господина Терјеа Скога и госпође Сисел Халем, у бирократском купусу који бисмо без њих били осуђени сами да решавамо, ми смо успели да остваримо права на своје неисплаћене зараде, чак и више од тога. Како сад више?! Познато је да је Норвешка богата земља и да има добру социјалну политику. Тако Норвешка има фонд за исплату оштећених радника. Ми смо конкретно били оштећни за непуне две плате (новембарску и део децембарске), али позивајући се на уговор о раду у коме пише да радници имају право на пуну плату докле год су у радном односу, поменути синдикалци су се изборили да најпре добијемо плату за новембар и цео децембар. Потом смо раскид уговора добили преко мејла 2.1.2013. од фирме која нам је дала колективни неплаћени одмор од 19.12.2012. – 9.1.2013, а онда се одједном сетила да нема средстава за даљи рад, као ни договорене послове и да ће банкротирати. Пошто по закону имамо право на целе две плате након отказа од стране послодавца, синдикат је и то издејствовао. Дакле, двоје Норвежана које сам поменуо, на штету своје државе, придржавали су се закона и тражили да се из фонда Норвешког буџета свима исплате четири плате, а не две колико смо физички нарадили и овим путем, по ко зна који пут, у име свих нас који смо били у процесу, ја им се захваљујем и одајем им поштовање на доследности, стрпљењу, времену и енергији коју су уложили у овај процес. Треба имати у виду да су они све време знали да већина људи никада више неће доћи у Норвешку, али су се у нашем случају односили према закону и ту никада није било дилеме.

У интервалу од две недеље током септембра 2013. нешто више од 50 људи добило је своје зараде од поменутог фонда. На нашу гугл групу преко које смо комуницирали свих месеци почеле су да пристижу радосне вести. У свој тој еуфорији родила се идеја за хуманитарну акцију. У нашим менталитетски шифрованим главама постојала је мисао да нама припада оно што смо „нарадили“, али закон каже да нама припада још нешто више, пошто смо добили отказ. Е то нешто више, већина је схватила као поклон, пало с неба, премију, лутрију! А пошто је већ тако, хајде и ми да будемо дарежљиви. Прикупљено је око 5.000€ и новац је распоређен у два града у Србији за куповину медицинске опреме за дом здравља и грејних тела за једну сеоску школу.

Својевремено смо покушали да преко медија у Србији објавимо шта нам се све десило на овом привременом раду у иностранству, са идејом да други људи знају са ким имају посла и да не наседају на овакве преваре, али узалуд је било. Неколико људи ми је одговорило, чуо сам се са пар новинара, сви су ми обећали да ће ми се јавити за пар дана, да морају да узму изјаве и од друге стране, јер то је њихов посао, али на крају ништа. Вероватно да нису смели тако нешто да објаве. Човек кога сам помињао као власника из сенке се зове Уве Јохансен (Ove Johansen). Довољно је да његово име укуцате на гуглу и видећете да је учествовао у проневерама у самопрокламованој држави Косово, да је правоснажно осуђен. Или боље рећи правослабо осуђен, јер је добио условну казну. Званично се терети за 300.000€, а незванично то само он зна. Неоспоран доказ да је он прави „влсник“ свих ових фирми је његово појављивање на скајпу за време штрајка и састанка представника синдиката са директором у Ослу. Његов пријатељ у малверзацијама из старих дана Рони Соренсен (Ronny Sørensen), био је у улози директора фирме из Осла, са којом смо заправо имали уговоре о раду. Када је за време штрајка добио „унакрсну паљбу“ питања од стране двоје синдикалаца, мигољио се и увијао, право се збуњен, необавештен… све док у једном тренутку није одлучио да позове Увеа и ту се његово преговарање у име фирме завршило, а улогу је преузео Уве, човек који је заправо прави власник, директор, менаџер… све и свја!

Агенција за регрутацију која нас је окупила и послала на рад у Норвешку се звала GoEuropeGo. У агенцији за привредне регистре се водила као „GOEUROPEGO CONCEPT“. Датум оснивања: 30.03.2011. Датум брисања: 21.06.2013. Одлука о покретању поступка ликвидације донета је 22.01.2013. Власник овог друштва са ограниченом одговорношћу са 100% учешћа је „Best Guess doo Beograd“.  Власник друштва „Best Guess doo Beograd“ са 100% учешћа је Софија Лугоња Јохансен, супруга поменутог Увеа. Датум оснивања овог друштва је 28.01.2011. Ово друштво са ограниченом одговорношћу је још увек активно. Покушате ли да потражите сајт поменутих фимри: www.goeuropego.org, www.bestguess.org, претраживач ће вас аутоматски усмерити на сајт: http://hr.teleqube.com/. Изглед сајта, адреса фирме, број телефона, начин пријаве за посао… све, потпуно све је исто. Исти људи тамо раде, исте приче причају, исти је власник из сенке. Друштво је регистрована као „TeleQube doo Beograd“. Датум оснивања је 15.06.2012. Власник је поново Софија Лугоња Јохансен, са учешћем од 100%. Законски заступник Давид Драгомир Чолић, директор. Још једно занимљиво име у овој фирми је Марија Рашета Вукосављевић, бивша министарка за саобраћај и телекомуникације са титулом „Office operation manager – TeleQube doo“ (титула преузета са сајта http://www.klubprvihzena.com). (додатак од 09.06.2016. – Ниједан од линкова више не води на неку од фирми, па чак и сајт клуба првих жена је угашен. Може се рећи, још један доказ дугорочности ових фирми).

Тренутно је веома тешко утврдити колико тачно људи је преварено и колико тачно ови преваранти дугују запосленима и бившим запосленима. О условима рада, третирању радника, ситних лажи и превара које се дешавају на терену, уопште нећу сада писати, јер им овде није место. Док смо ми радили у Норвешкој, започињали су пројекат у Пољској. С обзиром да Пољска није тако уређена као Норвешка, људи који су тамо радили, најпре нису имали уговоре са неком Пољском фирмом, па су тако рећи радили на црно. Водили су их на минималне плате у Србији, а остатак новца (који су и када давали) давали су у кешу. Тако су и нашу државу оштетили.

Пошто не смем бити до краја негативан према њима, морам додати још и ово. Истина је да је једна група људи зарадила одређену суму новца, али је иста и била оштећена. Сви углавном добију неки део новца, али то је таман толико да кажу себи: „Па добро, опет сам нешто зарадио. Иде живот даље!“ И тако у бескрајон! Они користе жеђ за послом и новцем људи из Србије. Зарађују на њиховој кичми ко зна колико новца, а база податак им је толика да могу опуштено да мењају људе чим се мало побуне. Нашминкане просторије агенције у Владимира Поповића 6, на Новом Београду, врло лако обману људе да су они озбиљна фирма и да неће бити преварени, али када схвате величину преваре, углавном буде већ доста касно. Зато чувајте се ових и оваквих. А господа нека докажу да нисам у праву или да су се сада поправили, драге воље ћемо препоручити људима да се јаве на конкурсе. До тада, ширите истину да не би више наших суграђана пролазило кроз исте муке.

Аутор текста: Бојан Ракоњац

Текст објављен у фебруару 2013. године

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *