Category Archives: Ратни заробљеници у Норвешкој

Откривене нове спомен-плоче дуж ”Крвавог пута”

Норвешка је поводом обележавања 75 година од када су први заробљеници депортовани на тло Норвешке организовала низ комеморација на више места.

Ратни заробљеници (њих око 4400) из тадашње Југославије, од којих су 95% били Срби, су током другог светског рата одведени на принудни рад у Норвешку како би градили путеве и железнице. Планина Корг је због сурових услова рада и живота за њих представљала ”Крвави пут”.

Слика преузета са сајта nrk.no

Поводом овог обележавања је откривено шест спомен плоча дуж ”Крвавог пута”. Норвешки краљ Харалд Пети је по први пут својим присуством дао посебан значај овом обележавању и одао почаст страдалима постављањем венца на спомен плочу, заједно са амбасадорком Србије Сузаном Бошковић Продановић.

Председник СД ”Рас” из Осла, Јован Јеремић, положио је цвеће страдалима

Председник СД ”Рас” из Осла, Јован Јеремић, положио је цвеће страдалима. Пун емоције и поноса, при силаску са планине засвирао је на фрули ”На Кордуну гроб до гроба”.

Део фолклорног ансамбла СД ”Рас” из Осла је имао прилику да отпутује на планину Корг и да својом игром у народној ношњи ода почаст страдалима.

Не постоји особа која није била дирнута када су приликом откривања једне спомен плоче присутни запевали стихове песме ”Тамо далеко”.

Ролф Фјелстад, председник друштва пријатељства између Норвешке и западног Балкана и као један од домаћина, одржао је говор и том приликом нагласио колико је важно да се историја не заборави и колико треба неговати настало пријатељство између Норвешке и Србије и ширити свест о томе. Целом овом догађају присуствовало је и око 40 младих из Србије и Норвешке. Следећи њихов сусрет ће се догодити на јесен у Србији.

Представници локалних норвешких власти Соња Алис Стен и Кристине Трунес су заједно са нашом амбасадорком положили венац на спомен плочу.

Ива, Маја и Лука Димитријевић, као део фолклорне екипе, али битније од тога као унуци једног од преживелих, присуствовали су овом обележавању. Као што је Ива рекла за НРК, у њима су била измешана осећања: туга због свега што је њихов деда прошао, понос и захвалност Норвежанима који су ризиковали своје животе да помогну заробљеницима.

Између осталог одржана је и пројекција југословенско-норвешког филма ”Крвави пут” (”Blodveien”).

Кристина и Ненад – клик на слику вас води на њихову фејсбук страну

Кристина Стаменковић и Ненад Гаћеша из Србије, су на један специфичан начин – бициклима, дошли до Корг планине и открили последњу од шест спомен-плоча.

На крају се захваљујемо свим дивним људима који су ушли у наш живот и који су својим трудом улепшали наш боравак на северу. Посебну захвалност дугујемо момцима за све а они су: Бојан Стошић, Никола Урошевић, Драган Милошевић и Милан Станковић. Радујемо се да првом приликом узвратимо гостопримство.

 

 

Фото: Александар Јевремовић

Ратни заробљеници у Норвешкој: Милета Виторовић

Милета Виторовић (1920−1991)
Сликар и графичар Милета Виторовић рођен је у Шепшину код Београда 1920. године. По завршетку Уметничке школе, уписује Академију ликовних уметности у Београду 1940. године, а већ наредне године учествује у организовању устанка у свом крају. Током рата бива ухапшен и интерниран у Норвешку. По завршетку рата враћа се у Београд и наставља студије на Академији ликовних уметности. 1956. године оснива ликовну групу „Идеје“ и исте године реализује прву изложбу те ликовне групе.

Аутор текста

Сарах Зорица Митић

„Око 4400 ратних заробљеника са подручја бивше Југославије (95% Срба) је пре 75 година депортовано у Норвешку и распоређено по различитим логорима. Смртност је била преко 60%. Преживело их је нешто мање од 1600. Неки од њих су имали како потребу тако и способност да се писмено изразе и оставили су многобројне трагове иза себе. Рат није могао да убије у њима креативност и потребу за стварањем.

Сваког дана ћу написати кратку биографију неког од бивших логораша. Тако ће они добити лица, дело, бити комплетне личности. Заборав их неће покрити својим густим велом.“

Ратни заробљеници у Норвешкој: Драгољуб Вуксановић Вуксан

Драгољуб Вуксановић Вуксан (1908-1973) је рођен у Ужицу. Уметничку школу у Београду завршио је 1936. године. Радио је као професор ликовног васпитања у гимназијама у Лозници и Ужицу (до II светског рата) и Смедеревској Паланци периоду између 1953. и 1965. године. Ратне године провео је прво као сликар „Ужичке републике“, а потом у заробљеништву у Норвешкој. Преминуо је у Београду 1973. године.

Аутор текста

Сарах Зорица Митић

„Око 4400 ратних заробљеника са подручја бивше Југославије (95% Срба) је пре 75 година депортовано у Норвешку и распоређено по различитим логорима. Смртност је била преко 60%. Преживело их је нешто мање од 1600. Неки од њих су имали како потребу тако и способност да се писмено изразе и оставили су многобројне трагове иза себе. Рат није могао да убије у њима креативност и потребу за стварањем.

Сваког дана ћу написати кратку биографију неког од бивших логораша. Тако ће они добити лица, дело, бити комплетне личности. Заборав их неће покрити својим густим велом.“

Ратни заробљеници у Норвешкој: Љуба Млађеновић

Љуба Млађеновић

Љуба Млађеновић (1922-1993) из Крушевца у Србији, као ученик учитељске школе се обрео у Норвешкој у логорима на Северу Норвешке (Botn, Potus i Plarsirkelen). По повратку у Југославију је обављао неколико политичких функција, па постао уредник Радио Београда, а касније је радио у различитим издавачким кућама.
Он је дуго година био потпредседник Норвешко-Југословенског удружења. Као пензионер је сакупио грађу за најобимнију књигу о Југословенским ратним заробљеницима у Норвешкој: „Под шифром Викинг“. Написао је и књигу о трагедији у Беисфјорду (Beisfjord) која је изашла на норвешком и на српком, а на норвешком је доживела друго издање.
Норвешки краљ Олав V га је одликовао орденом „Свети Олав- витез првог реда“.

Аутор текста

Сарах Зорица Митић

„Око 4400 ратних заробљеника са подручја бивше Југославије (95% Срба) је пре 75 година депортовано у Норвешку и распоређено по различитим логорима. Смртност је била преко 60%. Преживело их је нешто мање од 1600. Неки од њих су имали како потребу тако и способност да се писмено изразе и оставили су многобројне трагове иза себе. Рат није могао да убије у њима креативност и потребу за стварањем.

Сваког дана ћу написати кратку биографију неког од бивших логораша. Тако ће они добити лица, дело, бити комплетне личности. Заборав их неће покрити својим густим велом.“

Ратни заробљеници у Норвешкој: Светозар Цвеја Јовановић

Око 4400 ратних заробљеника са подручја бивше Југославије( 95% Срба) је пре 75 година депортовано у Норвешку и распоређено по различитим логорима. Смртност је била преко 60%. Преживело их је нешто мање од 1600. Неки од њих су имали како потребу тако и способност да се писмено изразе и оставили су многобројне трагове иза себе. Рат није могао да убије у њима креативност и потребу за стварањем. Велика Томић из Гњилана, сада из Кристијансанда је написала песму посвећену Цвеји Јовановић, бившем заробљенику кога је имала срећу да упозна. Ја додајем кратку биографију која ће вам појаснити шта она пише. Сваког дана ћу написати кратку биографију неког од бивших логораша. Тако ће они добити лица, дело, бити комплетне личности. Заборав их неће покрити својим густим велом.

Светозар Цвеја Јовановић

Крвави пут- песма посвећена Цвеји Јовановић

На 75-у годишњицу
вас 4.000 не заборавља Србија,
своје тиће голобраде,
које душман
из домовине украде.

Одведе вас преко горе, преко воде,
на Северу у Корген,
у логор без слободе.
Ту вас душман изгладњује,
до смрти израбљује,
по киши, по снегу
и највећем северном леду.

Градите му змијске путе
и трпите ране љуте.
Док вас бије, мучи…
један умни учитељ вас учи.

Многи бејахu неписмени
ал вас Цвеја описмени,
па пишете писма фина у шифрама,
како вам је лепа та даљина,
од тог дивног вашег збора
све сазнадоше ваши,
читањем међ’ редова.

Јовановић мудар био,
под каменом, цементни папир и оловку налазио,
помогли му добри људи,
Норвежани, што бејаху на вашој страни.
Животе уложисте у ту руту,
лаке вам ране и земље црне,
на крвавом путу!

Велика Томић

Светозар Цвеја Јовановић(1914- 2006), учитељ родом из Шимановаца код Шапца, написао је у логору у Норвешкој током Другог светског рата „Заробљенички буквар“, први и, како неки кажу, једини на свету.
Из овог буквара, у логору Корген, на северу Норвешке, другови Светозара Цвеје Јовановића, који до тада нису знали, учили су да да читају и пишу.
Крај рата дочекао је у заробљеништву. Учењем матерњег језика је људима давао наду да ће се сви заједно из логора, вратити у домовину.

„Заробљенички буквар“ је написан оловком. Илустровао га је у логору академски сликар Драгољуб Вуксановић.
Поред Буквара, породица Јовановић чува и Цвејин оригинални српско-норвешки речник са 12.000 речи.
Светозар Јовановић је Учитељску школу завршио у Шапцу. Његова животна прича, велика је инспирација и млађим генерацијама.
Светозар Цвеја Јовановић, после Другог светског рата писао је уџбенике за основну школу. Аутор је и књига које су преведене на норвешки језик. За свој рад и књижевно стваралаштво 2001. године добио је Вукову награду.

Његове књиге:

на српском језику:
”Приче са Севера”, превод са норвешког, Народна књига, Цетиње,1956
”Крваве стазе, Северне-изгнаничке”, Просвета, Београд, 1959
”Ластавица”, рукопис из логора, сопствено издање, Београд , 1971
”Бекства у слободу”, Народна књига, Београд, 1984
”Хумор иза жица”, Графичар, Ивањица, 1985
”Крвави пут Северног одреда”, Ново дело, Београд, 1987

на норвешком језику:
Serbisk-norsk-serbisk ordbok, grammatikk, parlør, Туристичка штампа, Београд, 1973
Flukt til friheten, Gylendal Norsk Forlag, Oslo, 1985
Blodveien til Nordpartisan avdelingen, сопствено издање, Београд, 1988
Ukjent, сопствено издање, Лозница-Бања Ковиљача, 1993

Текст припремила:

Сарах Зорица Митић