Interactive Coloring

drag iconDrag any color from the left toolbar to an area or text in the page. A blue outline will indicate a droppable element.

drag iconOn mobile, wait a tiny bit until you drag the color drop.

Tag Archives: Најважније вести

Годишња скупштина

Позив на годишњу скупштину Српског Друштва „Рас“

  Скупштина ће се одржати у петак 15.децембра 2017. године у 18ч у просторијама „Norges Dansehøyskole“, Borggata 7, 0608 Oslo.

  Предлог дневног реда:

  1. Избор председника скупштине и именовање записничара.
  2. Подношење извештаја о раду и финансијском пословању у 2017. години
  3. Доношење предлога о избору чланова надзорне комисије и именовање ревизора.
  4. План активност друштва за 2018. годину.
  5. Разматрање предлога измена статута и гласање.
  6. Подношење предлога именовања, гласање, избор и именовање нових чланова управног одбора.
  7. Разно.

  Моле се сви чланови друштва да се одазову позиву и узму активно учешће на годишњој скупштини. Све предлоге у вези са дневним редом ћемо уважити било као засебну тачку или под тачком разно. Било би пожељно да их доставите на е-маил post@serbian.no до петка 08.децембра.

У вези са тачком 5. дневног реда: Статут друштва можете прочитати на нашем сајту (ОВДЕ). Предлоге за измену статута је, такође, пожељно да доставите на е-маил post@serbian.no до петка 08.децембра, како бисмо благовремено могли да припремимо материјал за све учеснике.

Право да бирају и буду бирани имају сви они који су уписани у друштво и који су платили чланарину за 2017. годину. Ако нисте сигурни да ли сте платили чланарину пишите на post@serbian.no. За информације како се и колико плаћа чланарина, посетите одељак на нашем сајту (ОВДЕ).

С поштовањем,

Управни одбор Српског друштва Рас

Национална конференција за интеграције

  Посао је кључ интеграције

  Национална конференција за интеграције у Ослу, одржана је 27.септембра 2017. године. Наше удружење је добило позив да учествује у конференцији. Представаљала нас је Александра Шћекић, члан управног одбора друштва. Уводни говор одржала је премијер Норвешке, Erna Solberg. Раст становништва, посао, напредак културе, науке и технологије биле су теме о којима је говорила. Такође, говорила је и о томе како спровести добру политику интеграција.

Александра Шћекић – члан УО Српског друштва ”Рас”

Радни век и културна адаптација

  Одржане су три презентације на тему „Радни век и културна адаптација“ које се базирају на новим истраживањима. Jon Horgen Friberg, истраживач са Фафо института, говорио је о друштвеној мобилности и културној адаптацији међу младим имигрантима. Такође је говориo о економском и социјалном статусу, недостатку релевантног образовања, језичким баријерама, ниској стопи запослења код имиграната и напредном развитку код њихове деце која одрастају у Норвешкој. Приказао је моделе који објашњавају трендове развоја, дао примере и аргументовао податке који су пронађени у истраживању.

Затим су Jessica Malmberg и Arve Henning Solvang, из Центра за квалификацију за имигранте из општине Трондхеим, одржали презентацију „Брзо запослење је циљ“. Презентација је била веома конструктивна. Дати су конкретни примери на који начин је Центар за квалификацију за имигранте успео да побољша интеграције у општини. Брзо ступање у радни однос, тим послодаваца, систематска обука, језички ментори су неке од мера које су наведене и описане у наставку презентације. Они су скренули пажњу на то колико је важно започети живот у једном месту и разбити баријере и скептицизам.

  Панел- дискусија

  Одржана је дискусија на тему „Како успети на норвешком тржишту рада?“ Три особе (предузетник, возач аутобуса и менаџер продавнице) су разговарале о својим искуствима и путу ка успеху. Дебата је била веома позитивна и инспиративна. Међутим, могла је да буде конструктивнија и са представницима из више бранши.

Премијер Норвешке, Erna Solberg

Паралелне сесије

  Приликом пријаве за учешће на конференцији, бирало се и учешће на једној од четири сесије. Као представник Српског друштва „Рас“ Александра је учествовала на другој сесији која је имала следећу тему: „Како се супротставити културним и религијским препрекама при запослењу: Шта могу имигрантске организације да учине по том питању?“

Учесницима је пружена прилика да изразе своја мишљења и разговарају о актуелним питањима са централним политичарима. Дебату је водио државни секретар Vidar Brein-Karlsen из Министарства правде.

• Интеграције, да ли је кренуло низводно?

• Имигрантске организације „граде мостове“.

• Волонтирање је важна арена интеграције, добровољне организације би требале да преузму много већу одговорност.

• Улога жене у породици и учешће у послу.

• Културне и верске баријере.

• Како се изражавамо: проблем, баријера/ресурс.

• Анонимизација молби за посао.

Ово су нека од питања и тема о којима се расправљало. Учесници су дали много добрих изјава и аргумената и то је довело до врло успешне дебате.

После паралелних сесија, представници из владе су изложили важне теме са све четири сесије. Vidar Brein-Karlsen је укратко продискутовао неке од горе наведених тема које су могле бити сагледане много озбиљније пошто су од великог значаја за напредак друштва. Државни секретар Bjørn Haugstad говорио је о теми „Како осигурати образовање и квалификације одраслих имиграната тако да имају трајну везу са пословним животом“ и изнео конкретне чињенице и темељна образложења.

Учешће на конференција о интеграцијама је значајна за нашу зајединицу. То је изврсна прилика да се истакну и дискутују важна питања о интеграцијама са представницима организација и централним политичарима.

Машин први пакетић

Новогодишња представа за децу ”Машин први пакетић”
16.децембар 2017.
прво извођење у 14ч, а друго у17ч
Trikkehallen på Kjelsås
Адреса: Midtoddveien 12, 0494 Oslo

Познати бањалучки глумац Народног позоришта, Драгослав Медојевић, у улози Деда Мраза

Драги родитељи,

У госте нам долази Градско позориште ”Јазавац” из Бањалуке са дечијом представом ”Машин први пакетић”. Ово позориште је већ једном гостовало код нас у децембру 2016. године. ”Машин први пакетић” је новогодишња представа за децу у којој ће, наравно, бити и Деда Мраз. После представе, он ће деци делити поклоне и сликати се са децом, али на родитељима је да припреме пакетић и јасно га обележе именом детета. То је пракса коју смо ”преписали” од искусних дечијих позоришта. Цена карте је 100 круна и за децу и за родитеље. Удружење ће обезбедити професионалног фотографа, а фотографије са Деда Мразом (и остале) се неће наплаћивати. После представе ћете моћи да их добијете у електронском формату.

Машин први пакетић

Деда Мраз, са својим ирвасима, кренуо је на пут по свијету да доброј дјеци донесе пакетиће. Једна Маша по цијели дан само се дури и кмези. Најчешћа ријеч коју је Маша изговарала, била је – „нећу“. Забринути родитељи размажене дјевојчице Маше траже помоћ мађионичара Мише да научи Машу лијепом понашању, како би први пут добила свој новогодишњи пакетић. Помоћу својих помало шашавих „трикова“ и чаробне гитаре Миша успјева да помогне Маши.

Додатно извођење представе

Изглед сале, гледалишта и струњача за најсмелије

Сала има 80 места за седење и додатних 20-ак места на струњачама. У питању је сала за дечије представе. Места нису нумерисана, а један део малишана имаће могућност да седи између гледалишта и бине, тик уз глумце. Карте за извођење у 14ч су распродате, па је додат још један термин у 17ч.

За све додатне информације, можете писати на teatar.ras@serbian.no.

Карте можете купити у нашој итернет продавници!

Продаја карата

Нова кореографија – Гњилане

Фолклорни ансамбл Српског друштва „Рас“ прошле недеље је по први пут имао тродневно тематско предавање и постављање кореографије песама и игара из Гњилана.  После напорног тродневног рада руководилац фолклорних игара САКУД „Свети Сава“ из Кањиже, Душан Бајић поставио је кореографију и тиме употпунио репертоар нашег ансамбла који садржи и игре  и песме из Шумадије и Лесковца. Кореографија ће премијерно бити приказана на следећем годишњем концерту, пролећа 2018. Године.

Информације о прикључивању фолклорној секцији можете пронаћи ОВДЕ.

Откривене нове спомен-плоче дуж ”Крвавог пута”

Норвешка је поводом обележавања 75 година од када су први заробљеници депортовани на тло Норвешке организовала низ комеморација на више места.

Ратни заробљеници (њих око 4400) из тадашње Југославије, од којих су 95% били Срби, су током другог светског рата одведени на принудни рад у Норвешку како би градили путеве и железнице. Планина Корг је због сурових услова рада и живота за њих представљала ”Крвави пут”.

Слика преузета са сајта nrk.no

Поводом овог обележавања је откривено шест спомен плоча дуж ”Крвавог пута”. Норвешки краљ Харалд Пети је по први пут својим присуством дао посебан значај овом обележавању и одао почаст страдалима постављањем венца на спомен плочу, заједно са амбасадорком Србије Сузаном Бошковић Продановић.

Председник СД ”Рас” из Осла, Јован Јеремић, положио је цвеће страдалима

Председник СД ”Рас” из Осла, Јован Јеремић, положио је цвеће страдалима. Пун емоције и поноса, при силаску са планине засвирао је на фрули ”На Кордуну гроб до гроба”.

Део фолклорног ансамбла СД ”Рас” из Осла је имао прилику да отпутује на планину Корг и да својом игром у народној ношњи ода почаст страдалима.

Не постоји особа која није била дирнута када су приликом откривања једне спомен плоче присутни запевали стихове песме ”Тамо далеко”.

Ролф Фјелстад, председник друштва пријатељства између Норвешке и западног Балкана и као један од домаћина, одржао је говор и том приликом нагласио колико је важно да се историја не заборави и колико треба неговати настало пријатељство између Норвешке и Србије и ширити свест о томе. Целом овом догађају присуствовало је и око 40 младих из Србије и Норвешке. Следећи њихов сусрет ће се догодити на јесен у Србији.

Представници локалних норвешких власти Соња Алис Стен и Кристине Трунес су заједно са нашом амбасадорком положили венац на спомен плочу.

Ива, Маја и Лука Димитријевић, као део фолклорне екипе, али битније од тога као унуци једног од преживелих, присуствовали су овом обележавању. Као што је Ива рекла за НРК, у њима су била измешана осећања: туга због свега што је њихов деда прошао, понос и захвалност Норвежанима који су ризиковали своје животе да помогну заробљеницима.

Између осталог одржана је и пројекција југословенско-норвешког филма ”Крвави пут” (”Blodveien”).

Кристина и Ненад – клик на слику вас води на њихову фејсбук страну

Кристина Стаменковић и Ненад Гаћеша из Србије, су на један специфичан начин – бициклима, дошли до Корг планине и открили последњу од шест спомен-плоча.

На крају се захваљујемо свим дивним људима који су ушли у наш живот и који су својим трудом улепшали наш боравак на северу. Посебну захвалност дугујемо момцима за све а они су: Бојан Стошић, Никола Урошевић, Драган Милошевић и Милан Станковић. Радујемо се да првом приликом узвратимо гостопримство.

 

 

Фото: Александар Јевремовић